Hemofarm: Dinkić sprečio dobijanje kredita

VRŠAC – Uprava farmaceutske kompanije Hemofarm iz Vršca danas je optužila ministra ekonomije Mlađana Dinkića da je sprečio da ta kompanija dobije subvencionisani kredit za investicije.

U saopštenju Hemofarma se navodi da je Dinkić, kao predsednik Fonda za razvoj Srbije, izbegavao razmatranje zahteva te kompanije za odobravanje kredite za unapređenje proizvodnje.

„Hemofarm i njegova kćerinska Firma iz Šapca su među prvima, još marta prošle godine, krenuli u proceduru za odobrenje subvencionisanih kredita koje je Vlada svrstala u program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize“, istakla je uprava Hemofarma.

Vršački koncern je, kako se dodaje, dobio odobrenje banke za pozajmicu u vrednosti 70 odsto traženog subvencionisanog kredita, dok je za preostalih 30 odsto bilo potrebno odobrenje Fonda za razvoj.

Hemofarm je naveo da je pred kraj godine od Fonda za razvoj dobio obaveštenje da zahtev te kompanije nije razmatran na poslednjoj sednici Upravnog odbora Fonda i da će mu biti vraćena dokumentacija dostavljena uz zahtev za kredit.

Fond je, kako saopštava uprava Hemofarma, sugerisao toj kompaniji da ponovo konkuriše za kredit, kad budu objavljena uputstva za konkurisanje za subvencionisane kredite u 2010. godini.

Iz Hemofarma je najavljeno da ta kompanija neće ponovo Fondu za razvoj dostavljati zahtev za kredit i dovoditi se u situaciju da on, kako je navedeno, „ponovo bude skinut sa dnevnog reda“.

Hemofarm je istakao da je među 10 najvećih izvoznika u Srbiji i da na inostranim tržištima prodaje polovinu svoje proizvodnje.

Ministarstvo ekonomije: Hemofarm do kredita po pravilima

Ministarstvo ekonomije Srbije danas je odbacilo optužbe uprave Hemofarma iz Vršca da je ministar ekonomije Mlađan Dinkić sprečio da ta farmaceutska kompanija dobije subvencionisani kredit.

Zahtev Hemofarma za kredit, kako je navedeno u saopštenju dostavljenom Beti, nije stigao u 2009. godini na dnevni red Upravnog odbora Fonda za razvoj.

Ta kompanija, kako se dodaje, „može konkurisati za subvencionisane kredite u programu za ovu godinu, naravno po redu i pravilima kao i ostali“.

„Hemofarm nije jedino preduzeće u Srbiji, ali je izgleda jedino preduzeće kome smeta red i procedura“, istaklo je Ministarstvo ekonomije i navelo da su subvencionisani krediti u vrednosti 1,1 milijarde evra pomogli ili spasili u krizi skoro 12.000 preduzeća.

Ministarstvo ekonomije je naglasilo da „ne reaguje na pritiske, posebno ne na političke“ i da „zakon i pravila moraju jednako da važe za sve, bez obzira da li je za kredit konkurisala mala ili velika firma, ili je njen vlasnik običan čovek ili lokalni političar“.

„Nema protekcije ni za koga. Ako neko misli da će dobiti kredit preko reda samo zato što je lokalni političar ili direktor neke velike firme, grdno se vara. Mora se poštovati red i procedura, nema privilegovanih“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Link

Ukrajinci traže produženje roka otkupa STUP Vršac

Ukrajinsko-engleska kompanija „Balijus transvej limitid“ zatražila je od Kluba malih akcionara Saobraćajno-transportno-uslužnog preduzeća (STUP) „Vršac“ da im do kraja januara produži rok za otkup svih 100 odsto akcija.
Biznis novine ponedeljak, 12. januar 2009.

Biznis novine

Predsednik Upravnog odbora Kluba malih akcionara, koji u svom vlasništvu imaju oko 73 odsto akcija, Nusret Vesnić rekao je da ih je vlasnik potencijalnog kupca obavestio da ima poteškoće oko transfera novca zbog svetske ekonomske krize i da nije odustao od kupovine.

- Ukoliko do kraja januara ne ispune dogovor, prekinućemo dalje razgovore – rekao je Vesnić.

„Balijus transvej limitid“ ponudio je 8,7 miliona evra za 36.288 akcija STUP „Vršac“, odnosno 240 evra po akciji.

Link

U vršačkom staračkom domu usluga dnevnog boravka

VRŠAC – Gerontološki centar u Vršcu počeo je da pruža i usluge dnevnog boravka za stara i penzionisana lica.

Trenutno, u ovom staračkom domu ima mesta za 15 osoba starijih od 60 godina, kojima od 6 do 17 časova mogu da obezbede dva obroka, pranje veša, peglanje, socijalnu i zdravstvenu negu.

Usluge na mesečnom nivou košta je 6.000 dinara, a  projekat finansijski je podržao pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju.

Nema povišica do aprila

Danas saznaje – U Predsedništvu Srbije juče održan sastanak vrha vladajuće koalicije povodom zahteva za povećanje zarada u državnim preduzećima

Konstatovano da rast plata nje u skladu sa ekonomskom politikom * O bonusu u EPS-u posle provere finansijskog plana

Autor: A. Milošević

Beograd – U kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića juče je održan sastanak na koalicionom nivou, kojem su prisustvovali i premijer Mirko Cvetković, kao i ministarka finansija Diana Dragutinović i ministar ekonomije Mlađan Dinkić povodom zahteva radnika Elektroprivrede Srbije i Telekoma Srbije za povećanje plata i najava da bi u slučaju da Vlada njima izađe u susret i radnici drugih državnih preduzeća izašli sa istim zahtevima.

Kako saznajemo u Vladi Srbije, na sastanku je usaglašen stav da povećanje plata nije u skladu sa ekonomskom politikom Vlade, ali da bi se u slučaju da se ekonomska situacija poboljša najranije u aprilu moglo razgovarati o zahtevima radnika za višim primanjima.

Na sastanku je, takođe, odlučeno da će Vlada u narednim danima razmatrati finansijski plan EPS-a u kojem je projektovana dobit za ovu godinu, pošto taj dokument još nije odobrila, a od toga da li će EPS imati dobit zavisi i da li radnicima tog preduzeća može da bude isplaćen bonus. Odlučeno je i da se ne može ispuniti zahtev EPS-a za povećanje cene struje od 20 odsto u ovoj godini, jer bi to ugrozilo životni standard građana, već će vlada u narednim danima razmotriti koliki će rast cene moći da odobri.

Prethodno je iz vlasti najavljeno da će se o pitanju povećanja plata u državnim preduzećima razgovarati na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta 29. januara, što je naišlo na oštre reakcije predstavnika sindikata i poslodavaca u tom telu, koji odbacuju takav potez kao pokušaj vlasti da odgovornost za nezadovoljstvo radnika prebaci sa sebe na njih, iako Savet uopšte nije nadležan za takva pitanja.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Branislav Čanak kaže za Danas da je odluka Vlade da se o platama u javnim preduzećima raspravlja u Socijalno-ekonomskom savetu „politički trik jer Savet nema nikakva ovlašćenja da odlučuje o zaradama u javnim preduzećima“.

- To je bacanje vrućeg krompira što dalje od Vlade. Možemo da ćaskamo o EPS-u ili Telekomu, ali najviše što možemo da uradimo je da Vladi damo mišljenje, koje može da uvaži ili ne, a do sada ga nikad nije uvažila – kaže Čanak.

Prema njegovom mišljenju, svi radnici su u pravu u svojim zahtevima, ali istovremeno „zaposleni u EPS-u koji imaju natprosečne zarade ne mogu da stanu pored radnika ŠIK Kopaonika koji ni ne primaju plate redovno“, što je, kako kaže, „zbrka koju je Vlada napravila davanjem neosnovanih obećanja radnicima“. Čanak je naglasio i da bi pre nego što se donese odluka o tome da li da se radnicima u EPS-u podeli novac iz dobiti firme, trebalo definisati šta je to dobit u javnim preduzećima i da li može da se podeli radnicima ili automatski ide u državni budžet jer bi „Vlada htela da, kada nekome treba da zaposli teču, da preduzeće bude monopolista, a kada treba da podeli dobit radnicima, onda da ne bude“.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović takođe smatra da nije posao SES-a da raspravlja o platama u javnim preduzećima i kritikuje Vladu zbog neozbiljnosti koju je iskazala u postupanju prema radnicima u EPS-u.

- Čuo sam da će Vlada pokušati da pitanje plata iznese pred Savet, ali ne znam koju bi ulogu to telo moglo da ima u vezi sa ovim pitanjem. Naš sindikalni stav je da ako radnici imaju osnova i sredstava, onda bi trebalo da dobiju veće plate, ali ako bi to trebalo da plati siromašan narod, onda to nije u redu. U svakom slučaju, neverovatan je nesklad između Ministarstva energetike i ministarstava finansija i ekonomije. Neprihvatljivo je da prvo jedni popuste i pristanu na povećanje zarada, a onda drugi to povuku – tvrdi naš sagovornik.

Slično njima i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Danas da Savet nije telo koje bi trebalo da raspravlja o zahtevima radnika državnih preduzeća „jer je to stvar koja se tiče samo njihovog poslodavca, odnosno Vlade i zaposlenih“.

- Stav Unije poslodavaca će u svakom slučaju biti da javna preduzeća, koja su najčešće monopolisti i u kojima je prosečna plata iznad republičkog proseka, nemaju nikakvog osnova da traže povećanje zarada zaposlenih. Apsolutno se protivimo rastu plata u Elektroprivredi Srbije, kao i ideji da se umesto povišice radnicima podeli udeo u profitu – kaže Atanacković, dodajući da radnici nemaju automatsko pravo na učešće u profitu i da nije u redu da organizacije sa 50 odsto višim platama od republičkog proseka traže povišice.

Upitan da li vlada u aktuelnom sporu sa radnicima koristi Savet kao svojevrstan štit, Atanacković kaže da je to odlična procena jer je očekivano da će se poslodavci protiviti povećanju zarada, a „ovog puta, suprotno uobičajenoj praksi, očekuje se da će i sindikati imati isti stav“.

Ministar rada Rasim Ljajić juče je izjavio da Vlada neće ignorisati proteste radnika, ali da razgovori o rešavanju problema ne znače da će popuštati pritiscima. „Najgore što može da se dogodi je da se otvori Pandorina kutija, da budemo zatrpani zahtevima za povećanje plata, posebno u javnom sektoru, što bi moglo da naruši ekonomsku politiku Vlade i da se ceo sistem uruši kao kula od karata“, rekao je Ljajić Beti. On je istakao da ako rast bruto domaćeg proizvoda bude veći od projektovanog, može se razmišljati o povećanju plata. Upitan o razgovoru sa sindikatom EPS-a i tumačenjima da li je reč o povećanju plate ili isplati naknade od još neostavrene dobiti, Ljajić je rekao da u tom dogovoru nije učestvovao i da ne može da ga interpretira.

Guverner očekuje poštovanje dogovora

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić juče je izjavio da veruje da će ministri nastaviti da se pridržavaju dogovora i da neće biti povećanja plata u javnom sektoru. „Vlada je usvojila dokument o zamrzavanju plata i penzija i to će biti i deo razgovora sa MMF-om kada ponovo dođe. U tom dokumentu piše da će ukoliko dođe do privrednog rasta Srbija uštedeti više“, rekao je Jelašić. LJ. B.

Novi zakoni

„Vlada Srbije će u prvoj polovini ove godine usvojiti tri zakona kojima će biti regulisana oblast štrajkova, protesta i plata u javnom sektoru, najavio je juče ministar za rad Rasim Ljajić. „Zakonom o štrajku će se regulisati i razdvojiti šta je protest, a šta štrajk. Zakonom o platama u javnom sektoru urediće se ta oblast i uvode se platni razredi i grupe. Za isti posao postojaće fiksni deo i deo koji zavisi od rezultata rada, odgovornosti, znanja i doprinosa“, rekao je Ljajić . Sa ta tri zakona, ocenio je Ljajić, pružiće se odgovor na neka od pitanja koja su auktuelizovana tokom poslednjih protesta i štrajkova. Beta

Link

AKCIJA „SOLIDARNOST SA ONIMA KOJI NEMAJU“

Ponedeljak, 18. Januar 2010.

Gordana Kalnak, članica Opštinskog veća za socijalnu politiku, Boško Mitrašinović, sekretar Crvenog krsta Vršac i Miodrag Talpeš, direktor Centra za socijalni rad, održali su u ponedeljak 18.01.2010. godine, konferencija za medije povodom početka akcije „Solidarnost sa onima koji nemaju“.

Akciju su partnerski pokrenuli lokalna samouprava, Centar za socijalni rad i Crveni krst Vršac na osnovu saznanja da od 3000 do 5000 građana živi mnogo teže u odnosu na predhodnu godinu, kao i da se broj korisnika materijalnog obezbeđenja porodice u odnosu na predhodni period uvećao sa 1220 na 1320, od čega 50% živi u gradu, a 50% u naseljenim mestima opštine Vršac.

Akcija je počela distribucijom preko 1000 paketa hrane i sredstava za higijenu koje su donirali Vlada AP Vojvodine i Kancelarija za inkluziju Roma, a nastaviće se prikupljanjem dobrovoljnih novčanih priloga, kao i priloga u hrani i sredstvima za higijenu za pripremu paketa, koji će pomoći da mnoge socijalno ugrožene porodice lakše podnesu siromaštvo tokom zimskog perioda. Namirnice i sredstva za higijenu će se prikupljati i pakovati Crvenom krstu Vršac, a distribucija će se vrštiti preko MZ i MK opštine Vršac.

Link

PROGLAŠENA VANREDNA ODBRANA OD POPLAVA NA BRANI VELIKO SREDIŠTE

Ponedeljak, 04. Januar 2010.
Veće koločine padavina kod brane Veliko Središte uslovile su porast vodostaja i dostizanje kriterijuma za proglašenje vanredne odbrane od poplava. 01.01.2010. godine registrovan je vodostaj u iznosu od +264.

Trenutni vodostaj na brani Veliko Središte je + 258 tj. vodostaj se nalazi u blagom opadanju.

Reka Karaš se takođe izlila. U toku jučerašnjeg dana voda je plavila put Vojvodinci-Dobričevo. Trenutno se voda povukla sa puta i reka Karaš se nalazi u blagom opadanju.

West End novi poslovni kompleks

Beograd, 28. decembar 2009 –  S obzirom na povećanu zainteresovanost investitora i realnu potrebu tržišta, najaktivniji segmet tržišta nekretnina u proteklih par godina je svakako bio segment poslovnih prostora. Posledice krize su nažalost dovele do smanjene tražnje i tako i do porasta stope raspoloživog prostora. Ipak druga polovina godine beleži porast tražnje od oko 30% u odnosu na početak godine, naročito u bankarskom sektoru.

U poređenju sa zemljama regiona Srbija još uvek predstavlja malo tržište, investicioni potencijal je neosporan. Konkretno, u Beogradu postoji 450.000 kvadrata poslovnog prostora klase A i B, dok na primer u Sofiji i Budimpešti taj broj prelazi 1,000.000 odnosno 2,000.000 kvadrata.

Tokom ove i protekle godine, tržištu Beograda je ponuđeno oko 150.000m2, a u toku 2010. prema trenutnim najavama biće još oko 100.000 novih kvadrata. U Beogradu je najviše poslovnog prostora i dalje na Novom Beogradu, oko 80 odsto, dok se ostatak nalazi u centru grada.

Cena iznajmljivanja poslovnog prostora klase A se kreće od 15 do 17 €/m2 mesečno, dok se rente u centru grada i centralnoj poslovnoj zoni krecu od 16 do 18 €/m2. Očekuje se da cene ostanu uravnotežene i u narednom periodu, u zavisnosti od intenziteta tražnje i drugih tržišnih faktora.

Kraj godine svakako donosi pozitivniji trend, u prilog čemu ide i činjenica da je poslovna zona Novog Beograda koja i dalje spada u najatraktivnije bogatija za još jedan poslovno-komercijalni kompleks West End. Novi biznis centar smešten je u bloku 60, u Tošinom bunaru, nadomak autoputa i centralnih novobeogradskih bulevara, i udaljen od aerodroma 11km, a od centra grada 7,5km. West End poslovni kompleks će se sastojati od dve nezavisne petospratne poslovne zgrade – Kule i Aneksa. Obe su vrlo upečatljivog i autentičnog arhitektonskog rešenja koje karakteriše fleksibilan i kvalitetan otvoreni prostor koji je moguće iznajmiti odvojeno ili u celini. Ukupna površina kula je 12,500 kvadrata, sa podzemnim parking prostorom površine 1,500 kvadrata i obezbeđenim otvorenim parkingom kapaciteta 88 mesta.

Kombinacijom neobičnog koloritnog dizajna i staklene fasade postignut je neobičan kontrast savremenog dizajna i korporativnog imidža modernog poslovnog centra. Tome svakako doprinosi i zaobljena linija frontalnog dela zgrade sa maloprodajnim prostorom u prizemlju, planiranim za uslužne delatnosti koje će svakodnevno poslovno okruženje zaposlenih učiniti prijatnijim.

Zakupci, koji se odluče za proširenje ili premeštanje svog poslovanja u ovo moderno poslovno zdanje, će uživati u maksimalnoj fleksibilnosti prostorne organizacije, s obzirom da se svaki sprat može lako podeliti na zasebne celine u skladu sa zahtevima zakupaca i tipu njihovog poslovanja. Ono što razlikuje standarde ove poslovne zgrade jeste da se zakupcima u startu nudi prostor sa spuštenim plafonima i podignutim antistatičkim podom, što znatno ubrzava preuređenje prostora po daljim zahtevima zakupaca. Ekskluzivni zastupnik za izdavanje ovog novog projekta je CB Richard Ellis, vodeća konsultantska kuća za nekretnine.

Parlament će pokazati 2010. da može i nemoguće

Autor: Mirjana R. Milenković

- Ova godina je bila teška za sve, pa i za poslanike Skupštine Srbije, pre svega u ekonomskom smislu, ali i zbog reformi koje su uglavnom bolne. Parlament je doneo više od trista vrlo važnih zakona i oko stotinu drugih akata. Značajan doprinos dali smo i viznoj liberalizaciji, deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i podnošenju kandidature za članstvo u EU.

Najveći plus u parlamentarnom radu je, ipak, uspostavljanje dijaloga između opozicije i vladajuće koalicije – ističe u razgovoru za Danas Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine Srbije.

Može li parlament u 2010. da završi sav posao neophodan za nastavak evropskih integracija?

- Skupština Srbije je 2009. pokazala da može i nemoguće da uradi. Tako će biti i naredne godine. Setimo se atmosfere u parlamentu s početka godine, kada je zakonodavni dom blokirao rad države i kada danima nismo uspevali da donesemo nijedan akt. Međutim, usvajanjem novog Poslovnika o radu pokazali smo da možemo da radimo veoma mnogo, bez obzira na razlike koje su među nama.

U poslednje vreme političari ne prestaju s takmičenjem ko je najzaslužniji za napredak na putu ka EU.

- Evropskim integracijama najviše su doprineli građani, jer su se na izborima opredelili za put u EU, a onda su počele da se menjaju i određene političke grupacije. Tako sada neke partije, kojima je donedavno kost u grlu bila složenica „evropske integracije“, u osnovi svojih programa imaju baš orijentaciju prema Uniji.

Koliko su iskreni?

- Mislim da između reči i dela uvek postoji jedna distanca, koju treba uvažavati i koja treba da postoji.

Godinu dana se priča o zakonu o Narodnoj skupštini, koji još nije usvojen.

- Predlog zakona je zaista priveden kraju, ali prosto fizički nismo stigli da u redovnom zasedanju to i uradimo. Iskoristićemo period vanrednog zasedanja krajem januara i početkom februara da završimo i taj posao.

Da li će tim zakonom biti regulisane i penzije poslanika?

- Osetljivo pitanje penzija narodnih poslanika predviđeno je zakonom, ali je to segment koji još nije dokraja definisan. Postoji relativno značajan broj poslanika koji je u parlamentu proveo po tri-četiri mandata i vredno radio. To su ljudi koji posle 12 ili 16 godina provedenih u Skupštini jednostavno nemaju više gde da se vrate. Predlog je da im se godine provedene u poslaničkim klupama računaju kao radni staž, kada ispune uslov za penziju u pogledu godina.

S obzirom na to da nije donet zakon o Skupštini, parlament je opet ostao bez sopstvenog budžeta.

- Nismo dobili sopstveni budžet, već oko milijardu i po budžetskih sredstava, što je 13 miliona dinara manje nego prošle godine, a i prošlogodišnji budžet je bio za oko 400 miliona dinara manji u odnosu na prethodni. Novca je sve manje, a ciljevi su značajno veći.

Dobili ste manje para, a najavljujete parlamentarni TV kanal za narednu godinu?

- To jeste veliki problem koji će, ipak, morati da bude briga države. Parlamentarni kanal će iziskivati i zapošljavanje značajnog broja novih tehnički osposobljenih ljudi. Mi smo obećali RTS-u da ćemo im platiti usluge, ali još nismo ništa platili.

Nakon odluke SVM da ne podrži budžet za 2010, pitanje je koliko je vladajuća koalicija u parlamentu stabilna?

- Parlamentarna većina funkcioniše jako korektno. Oko najbitnijih zakona nikada nije bilo mimoilaženja među nama, osim kod zakona o budžetu za predstojeću godinu. SVM je sada stavljen u priliku da izvuče pouke o greškama u ponašanju. Svedoci smo onoga što se u Subotici događa.

Ipak imate većinu zahvaljujući samostalim poslanicima Vladanu Batiću i Jovanu Damjanoviću.

- Većina je obezbeđena zahvaljujući atmosferi u Narodnoj skupštini i svesti samostalnih poslanika o tome da zastupaju interese građana koji su ih izabrali. Parlamentarna većina prepoznaje šta je bitno, pa na dnevni red dolaze nesporni sadržaji.

Koliko premijer i predsednik Republike utiču na vaše odluke?

- S predsednikom Vlade i ministrima se čujem svakodnevno. Imam izvanrednu saradnju s premijerom Cvetkovićem. Sa predsednikom Tadićem se čujem onoliko često koliko mislim da je neophodno. Predsednik Republike vrlo poštuje autonomiju svih institucija i apsolutno ne utiče na moje odluke. Tokom mog mandata čuli smo se četiri-pet puta.

Dok se u Vladi pripremaju otpuštanja, vi uvećavate svoj kabinet. Zašto?

- To nije tačno, jer je moj bivši šef kabineta, zbog porodične situacije, zamolio da ostane u kabinetu samo kao savetnik za inostrane poslove. Naravno da su se onda stvorili uslovi za prijem novog šefa kabineta. Nije bilo nikakvog povećanja broja uposlenih, jer je jedan član napustio moj kabinet, drugi se pomerio. Parlament trenutno radi na sistematizaciji radnih mesta, ali viška zaposlenih neće biti.

Najavljujete za 2010. kongres SPS, reforme i podmlađivanje?

- Pre nekoliko dana u Aranđelovcu podelila sam sto članskih knjižica SPS, uglavnom mladim ljudima koji svoj interes prepoznaju u našoj socijaldermokratski orijentisanoj i modernoj partiji. U novoj godini održaćemo izborni kongres, koji će i kadrovski i po sadržini doneti nove ljude za novo vreme. Nećemo se odreći starih kadrova i simpatizera, ali očigledno je da jedna mlada garnitura treba da povuče lokomotivu što brže i jače napred.

Da li ćete se kandidovati za predsednika partije?

- Taman posla. Mi imamo sjajnog kandidata za predsednika, Ivicu Dačića. Na prošlim izborima imali smo četvoricu predsedničkih kandidata. Taj princip treba da ostane i dalje.

Da li ćete prijaviti svoju imovinu?

- Ja sam to javno učinila. Imam stan od 50 kvadrata u Kragujevcu, moj suprug stan u Beogradu od 64 kvadrata i imamo auto. To je sve.

PREZENTACIJA IDEJNOG REŠENJA UREĐENJA SVETOSAVSKOG TRGA

Petak, 25. Decembar 2009.

U utorak 29.12.2009. godine u 10,00 časova u maloj sali Opštine Vršac biće održana prezentacija jednog od idejnih rešenja rekonstrukcije Svetosavskog trga i parka.

Svetosavski trg i park se nadovezuju na prostor nove pešačke zone Sterijinog (Pozorišnog) trga, a postaće plato popločanih površina, zelenila, fontana kao i spomenika velikana naše istorije. Uređenje ovog prostora predstavlja četvrtu fazu pešačke zone, nakon uređenja Trga Svetog Teodora Vršačkog, porte Saborne crkve i Sterijinog (Pozorišnog) trga.

Pozivaju se svi zainteresovani građani da prisustvuju prezentaciji.

Hriste boze